Стручна упутства за носиоце дозвола
19.11.2008 ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈУ ЈЕ ПОТРЕБНО ПРИЛОЖИТИ УЗ ЗАХТЕВ ЗА СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ГЕНЕРИЧКОГ ЛЕКА
7. ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈУ ЈЕ ПОТРЕБНО ПРИЛОЖИТИ УЗ ЗАХТЕВ ЗА СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ГЕНЕРИЧКОГ ЛЕКА
За сваки генерички лек неопходно је навести следеће информације:
Референтни лек (назив, облик, јачина и произвођач)
1. За генерички лек са системским деловањем
Студија биолошке еквивалентности (БЕ)
Уз резултате испитивања БЕ, неопходно је доставити следеће информације које се односе на ово испитивање:
- испитивани лек (назив, облик, јачина);
- веза измедју лека испитиваног у студији БЕ и лека који се региструје на територији Р.Србије, укључујући и повезаност:
.......... произвођача испитиваног лека,
.......... конкретног места производње серије за коју је урађена студија БЕ и испитана брзина ослобађања активне супстанце (уколико се разликују од места производње наведеног у шеми повезаности у Модулу 1)
.......... подносиоца захтева за стављање лека у промет;
- величина серије из које потиче препарат испитиван у студији БЕ, односно за коју је испитана брзина ослобађања активне супстанце и величина производне серије;
- резултате компаративног испитивања брзине растварања активне супстанце (диссолутион тест) за серије референтног и испитиваног лека које су кориштене у студији БЕ;
- у случају подношења захтева за стављање у промет додатних јачина лека, за које није спроведена студија БЕ, образложење за изостављање студије БЕ за додатне јачине лека у складу са актуелном смерницом ЕМЕА (ЦПМП/ЕWП/QWП/1401/98), односно Упутством за испитивање биолошке еквивалентности лекова (www.алимс.гов.рс), као и резултате компаративног испитивања брзине растварања активне супстанце (диссолутион тест) за додатне јачине лека;
- потписана изјава да је лек за који се подноси захтев за добијање дозволе за стављање у промет идентичан леку који је испитиван у студији БЕ, тј. да има исти квалитативни и квантитативни састав и да је процес производње исти.
У случају неспровођења испитивања БЕ, неопходно је доставити одговарајуће образложење којим се потврђује оправданост изостављања овог испитивања, уз осталу потребну документацију (као што су резултати ин витро испитивања брзине растварања активне супстанце из испитиваног и референтног препарата), у складу са актуелном смерницом ЕМЕА (ЦПМП/ЕWП/QWП/1401/98), односно Упутством за испитивање биолошке еквивалентности лекова (www.алимс.гов.рс).
2. За генерички лек са локалним деловањем
Одговарајућа клиничка документација којом се потврђује терапијска еквивалентност са референтним леком, у складу са актуелним смерницама ЕМЕА (Ноте фор Гуиданце он тхе Цлиницал Реqуирементс фор Лоцаллy Апплиед, Лоцаллy Ацтинг Продуцтс Цонтаининг Кноwн Цонституентс, ЦПМП/ЕWП/239/95).
Уколико, услед ресорпције лека који је намењен за локално деловање, постоји ризик од системских нежељених дејстава, потребна је процена системске изложености по локалној примени лека (тј., потребно је показати да системска изложеност није већа за испитивани него за референтни лек) .
8 . ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈУ ЈЕ ПОТРЕБНО ПРИЛОЖИТИ УЗ ЗАХТЕВ ЗА ИЗМЕНУ И ДОПУНУ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛЕКА У ПРОМЕТ (ВАРИЈАЦИЈЕ)
Уз захтев за варијације, у смислу промене састава лека или процеса производње лека (оригиналног или генеричког), потребно је приложити:
1. Резултате новог испитивања БЕ, спроведеног у складу са актуелном смерницом ЕМЕА (ЦПМП/ЕWП/QWП/1401/98),
ИЛИ
2. Одговарајуће образложење којим се потврђује оправданост изостављања новог испитивања БЕ, уз осталу потребну документацију, у складу са актуелном смерницом ЕМЕА (ЦПМП/ЕWП/QWП/1401/98), односно Упутством за испитивање биолошке еквивалентности лекова (www.алимс.гов.рс).
Уз поменуто образложење, неопходно је доставити резултате упоредног ин витро испитивања брзине растварања лековите супстанце из предложене формулације у односу на претходну, као и у односу на референтни препарат.
02.11.2007 Поступци спонзора
Опште правило је да спонзор пре него што пријави сумњиву, неочекивану, озбиљну, нежељену реакцију, регулаторном телу и етичком комитету, треба да открије шифре (кодове) лека који се испитује у слепим клиничким испитивањима.
Иако је предност да се пре спровођења завршне анализе резултата из клиничког испитивања задржи тајност шифре лека за све пацијенте без откривања шифре, у случајевима када постоји могућност да је озбиљни нешељени догађај заправо озбиљна, неочекивана нежељена реакција (тј. да постоји могућа узрочно-последична повезаност) или на било који други начин подлеже критеријумима за хитно пријављивање, препоручује се да спонзор изврши откривање шифре тих случајева, чак иако истраживач то није урадио. Такође, када је то могуће и одговарајуће, препоручује се да тајност шифре лека буде задржана за особље, које је одговорно за анализу података и интерпретацију резултата у закључку студије. Откривање шифре појединачних случајева од стране истраживача у току клиничког испитивања треба спровести само ако је то од значаја за безбедност испитаника.
У току слепог клиничког испитивања под претпоставком да је испитивани лек изазвао реакцију, препоручује се да случај буде процењен на основу озбиљности, очекиваности и узрочне повезаности са испитиваним леком. Ако се процени да је случај сумњиве, неочекиване, озбиљне, нежељене реакције, онда треба извршити откривање шифре, у складу са тим разматрају се три могућности:
1. У случају да је пацијент примао испитивани лек, случај би требало да буде пријављен као сумњива, неочекивана, озбиљна, нежељена реакција регулаторним телима и релевантним етичким комитетима.
2. У случају да је пацијент примао активну контролу (лек који има дозволу за стављање у промет), тада у складу са Сажетком карактеристика лека (као што је наведено у протоколу студије) треба поново извршити процену очекиваности нежељене реакције. Ако је нежељена реакција неочекивана, онда се мора пријавити као сумњива, неочекивана, озбиљна, нежељена реакција регулаторним телима и релевантним етичким комитетима; а ако је озбиљна нежељена реакција очекивана онда се не пријављује по хитном поступку.
3. Нежељени догађаји повезани са применом плацеба углавном не задовољавају критеријуме којима се дефинише озбиљна нежељена реакција, а самим тим и не подлежу хитном пријављивању. Међутим, у случајевима где се након откривања шифре лека који се испитује у слепим клиничким испитивањима испостави да су то озбиљне, неочекиване нежељене реакције на плацебо, обавеза је спонзора да пријави такве случајеве.
Процедуре када су у питању пријаве нежељених реакција/догађаја у клиничким испитивањима у којима учествују пацијенти чија обољења имају високу стопу морбидитета и морталитета и када проблем ефикасности лека такође може бити сумњива, неочекивана, озбиљна, нежељена реакција.
У студијама у које су укључени пацијенти са обољењима која имају високу инциденцу морбидитета и/или морталитета, када изостанак ефикасности лека такође може бити нежељена реакција и пријавити се као сумњива, неочекивана, озбиљна, нежељена реакција, или када је појава морталитета или другог озбиљног нежељеног исхода (који се може пријавити као сумњива, неочекивана, озбиљна, нежељена реакција) повезана са проблемом ефикасности лека, интегритет клиничког испитивања може бити угрожен када се изврши откривање шифре сваког лека који је изазвао сумњиву, неочекивану, озбиљну, нежељену реакцију. У овим и сличним околностима, може се унапред постижи договор са регулаторним ауторитетима у погледу озбиљних догађаја који би се сматрали као последица основне болести и неше подлегати општем правилу за откривање шифре лека и пријављивање по хитном поступку. Поступци за пријављивање ових нежељених реакција морају бити јасно дефинисани у протоколу.
У овим случајевима, даје се савет спонзорима да оснују независну групу за праћење података, која би из испитивања које је у току анализирала податке везане за безбедност, као и када је неопходно давала препоруке спонзору да ли да настави, модификује или обустави клиничко испитивање. Састав и функционисање ове групе мора бити описан у протоколу. Такође, све ставове и препоруке које ова група донесе, спонзор треба да проследи регулаторним телима и етичким комитетима. Међутим, случајеви озбиљних, неочекиваних нежељених реакција на лек из ових студија, који нису питање ефикасности лека треба да се пријаве по већ утврђеним захтевима у Правилнику за пријављивање, прикупљање и праћење нежељених реакција на лекове (Сл. Гласник РС 99/2006.)
05.04.2007 Упутство за испитивање биолошке еквивалентности лекова
Испитивање биолошке еквивалентности (БЕ) се спроводи за лекове за које се подноси захтев за стављање у промет са скраћеном документацијом (генеричке лекове), а испољавају системски ефакат и примењују се екстраваскуларно (нпр. орално, назално, ректално, вагинално, перикутано, интрамускуларно и субкутано).
Потврда биолошке еквивалентности је доказ суштинске сличности испитиваног (генеричког) и референтног лека.
Референтни лек је оригинални лек који је регистрован у Европској унији потпуним и независним поступком, односно на основу сопствених фармацеутско-хемијско-биолошких, фармаколошко-токсиколошких и клиничких података. Као референтни лек се не може користи други генерички лек.
Дизајн испитивања, начин спровођења и анализа података треба да буду у складу са смерницама и препорукама Европске агенције за лекове (ЕМЕА), које су описане у одговарајућим документима (водичима).
Уз резултате испитивања БЕ потребно је доставити изјаву да од датума спровођења испитивања није било промена у саставу лека (квалитативном и квантитативном), месту производње, процесу производње, опреми, као ни других промена које би могле утицати биолошку расположивост (БР) активне супстанце из фармацеутског облика дозирања.
Детаљније...
Архива стручних упутства за носиоце дозвола